JAMES BOND
Džejms Bon (engl. James Bond), poznat i kao 007 je izmišljeni britanski špijun koji se prvi put pojavio 1953. godine u romanu pisca Ijana Fleminga.
Fleming je napisao vise pripovjedaka i romana sa Bondom kao glavnim junakom, a posle njegove smrti 1964. godine nove literarne avanture smišljali su i pisali Kingsli Ejmis, Džon Pirson, Džon Gardner, Rajmond Benson i Čarli Higson; takođe Kristofer Vud napisao je po dva romana po scenarijima za filmove, a lik Džejms Bonda pojavljuje se u djelima više pisaca.
Džejms Bond je najpoznatiji po seriji filmova filmske kuće EON Productions. O ovom junaku snimljena su 22 filma od kojih je jedan parodija žanra, a drugi je snimljen u američkoj produkciji. Albert R. Brokoli i Hari Salcman producirali su većinu oficijalnih naslova do 1974. godine kada Brokoli postaje samostalni producent. Brokojlijeva kćerka, Barbara Brokoli i njegov pastorak, Majkl Dž. Vilson, nasleđuju ga u producentskom poslu od 1995.
U zvaničnim filmovima Bonda je do sad glumilo šest glumaca: Šon Koneri, Džordž Lejzenbi, Rodžer Mur, Timoti Dalton, Pirs Brosnan i Danijel Krejg.
„Skyfall“, 23. zvanični film o Džejms Bondu, stigao je u bioskope u oktobru 2012. Ovo je treći film u kojem ulogu agenta tumači Danijel Krejg. Njegov prvi nastup je naišao na dobre kritike.
Brokoli i Salcman su, preko svoje kompanije Danjaq, L.L.C., zajedno sa kompanijom Junajted Artists, do sredine sedamdesetih godina prošlog vijeka imali autorska prava na snimanje filmova o Džejms Bondu, kada Salcman svoj udeo u kompaniji prodaje Junajted Artiststu. Trenutno, prava na snimanje i distribuciju serije ima konzorcijum Komkast/Soni i to posredstvom kompanije Metro-Goldvin-Mejer.
Dva filma o Džejms Bondu su snimljena u nezavisnoj produkciji: „Kazino Rojal“ sa Dejvidom Nivenom (1967) i „Nikad ne reci nikad“ sa Šonom Konerijem (1983). Američka televizijska adaptacija prvog Flemingovog romana, „Kazino Rojal“ snimljena je 1954. godine sa Barijem Nelsonom u glavnoj ulozi.
Lik Džejms Bonda, osim u romanima i filmovima, pojavljuje se i u mnogim kompjuterskim i video-igricama, stripovima strip-sveskama te filmskim parodijama.
LIK
Komandir Džejms Bond član je MI6, međunarodnog ogranka britanske tajne službe i nosi kodni broj „007“. Prefiks „007“ označava neograničeno korišćenje dozvole za ubistvo pri obavljanju dužnosti.
Fleming je Džejms Bonda nazvao po ornitologu Džejms Bondu, autoru ptičarskog priručnika Ptice Zapadne Indije. I sam strastveni ptičar, Fleming se nalazio na Jamajci u trenutku kada je, sa primerkom navedene knjige u ruci, odlučio da junaka svog prvog romana, Kazino Rojal, napisanog 1953. nazove po autoru knjige. Kasnije je objašnjavao da mu je to ime zvučalo „kratko, ne previše romantično, anglosaksonski i usput vrlo muževno... upravo onako kao što mu je odgovaralo u tom trenutku“.
Često se govori da je izgled Džejms Bonda „prijatan i prefinjen.“ U Kazino Rojalu jedan od likova romana, Vesper Lind Kaže za Bonda: „podseća me na Hougija Karmajkla ali istovremeno u njemu ima nešto hladno i okrutno“. Lik Hougija Karmajkla kasnije će poslužiti crtaču Majku Grelu kao predložak za strip-izdanje o Bondu.
Inspiraciju za Bondov lik Fleming je crpio iz vlastitog života. Naime, pisac je bio poznat po svom raskošnom i razuzdanom načinu života. Fleming je inspiraciju nalazio i među svojim kolegama, agentima britanske tajne službe za vreme Drugog svetskog rata, a naročito u događajima u Estoril kazinu u portugalskom gradiću Estorilu, gdje su špijuni zaraćenih država dolazili u dodir sa evropskim plemstvom. Sve to je poslužilo Flemingu kao nadahnuće za pisanje prvog romana Kazino Rojal.
Bond je strastveni ženskaroš i obožava piće i cigare. U isto vreme, on je vrhunski špijun koji vrlo dobro obavlja svoj posao.
Po sajtu koji se do u detalje bavi Bondovim navikama u pogledu alkohola, agent je u svim filmovima popio 102 alkoholna pića, а preko 300 u svim Flemingovim romanima. U filmovima, Bond je pio šampanjac 32 puta, a koktel votka-martini 20 puta.
Zanimljivo je da u romanima Bondovo najomiljenije piće je burbon viski.
Kao literarni junak, Džejms Bond je težak pušać koji zna popušiti i do 70 cigareta na dan. Pušenje je ostavio tek u 80-im godinama prošlog veka kada je pripovetke počeo pisati Džon Gardner. Na filmu Bond se pušenja ostavio u "Sutra ne umire nikad" iako ga viđamo da puši kubanske cigare u filmovima "Živi i pusti druge da umru" i "Umri drugi dan".
Filmski Bond je legendaran po svojoj svestranosti i nepobedivosti. U Goldfingeru bez problema izračunava koliko je potrebno kamiona da bi se prevezlo sve zlato u Fort Noksa i koliko dugo će zlato biti radiaktivno nakon eksplozije Goldfingerove bombe. U filmovima sa Rodžerom Murom kao agentom 007 Bondova „genijalnost“ je blago parodirana, ali već u Operaciji Svemir dostiže novi uzlet. Za vreme „vladavine“ Timotija Daltona autori su tu Bondovu osobinu sveli na razumnu meru, ali je nisu u potpunosti eliminisani.
ZARADA
Zarada od filmova o Džejms Bondu trenutno je na drugom mestu na listi najvećih narada, odmah iza Ratova zvezda. Žanrovski, romani i filmovi o Bondu kreću se u rasponu od realističkih špijunskih drama do izleta u naučnu fantastiku.
Flemingovi originalni radovi su uglavnom mračni – bez lepršavosti i svima poznatih pronalazačkih „dosetki“. Umesto toga, u njima imamo spoj jedinstvenih negativaca, neobičnih zapleta i senzualnih žena koje se najčeđće zaljubljuju u Bonda. U filmovima se detaljno razrađuju sadržaji Flemingovih knjiga i uvode razne spravice koje smišljaju genijalci iz Kjuovog odeljenja, angažuju kaskaderi u opasnim scenama i vrlo često Flemingovi zapleti menjaju do neprepoznatljivosti tako da postanu mnogo primereniji filmskom mediju i samim tim zanimljivi publici. Bondove avanture su u vezi s nekom formulom pri čemu Bond spasava svet koji želi uništiti apokaliptični negativac, obično ludak. Naravno, negativac nastoji da ubije Bonda namamljujući ga u smrtonosnu zamku pri čemu taj isti negativac gubi važne informacije; Бонд се извлачи изBond se izvlači iz opasnosti i koristi upravo te informacije da bi onemogućio zločinca.
Rusi, najčešći negativci u romanima, bili su prilično iritirani velikim uspehom tih „zapadnjačkih“ špijunskih romana u kojima junak sa Zapada baš svaki put pobeđuje Ruse. Zbog toga su 1968. godine na tržište izbaciji đpijunski roman Zahovljeva misija pisca Andreja Guljaškog u kojem komunistički junak u velikom stilu definitivno poražava 007.
Prvi glumac uopšte koji je glumio Bonda bio je Amerikanac Bari Nelson 1954. godine u TV filmu producentske kuće CBS Kazino Rojal u kojem se glavni junak zove „Džimi Bond.“ Godine 1956. Bob Holnes pozajmljuje glas Bondu u južnoafričkoj radio-adaptaciji Operacije Svemir.
Albert R. Brokoli i Hari Salcman započinju oficijalnu proizvodnju bioskopskih filmova o Bondu 1962. godine filmom Doktor No sa Šonom Konerijem u glavnoj ulozi. Njihova producentska kuća, EON Productions (verovatno akronim od 'Everything Or Nothing' (sve ili ništa), što je bio i moto kompanije), u početku je izbacivala naslove jednom godišnje, a potom jednom u dve godine i filmovi su u tom ritmu snimani sve do 1989. godine. Uz nekoliko izuzetaka, svi filmovi su dobro prolazili na blagajnama. I nakon povlačenja iz bioskopske distribucije, filmovi još uvek donose profit putem videokaseta, DVD i prava od TV emitovanja. U Velikoj Britaniji, Bond zauzima tri od prvih pet mesta na listi najgledanijih filmova prikazanih na televiziji.
U 80-im godinama raste nezadovoljstvo kritičara koji smatraju da su napadni Bondov seksizam i raskošne mondeni ambijenti postali zastareli i dosadni te da se Bondov uglađeni i doterani izgled i maniri ne mogu nositi sа, recimo, „modernističkom violentnošću“ Brusa Vilisa u tadašnjem konkurentskom hitu Umri muški. Manje džentlmentski a više ravnodušni i nasilni Bond Timotija Daltona sa kraja osamdesetih nailazi na pomešane reakcije gledaoca; neki pozdravljaju realističniji pristup temi i glavnom junaku, dok su drugi žalili za opuštenim samoironijskim odmakom karakterističnim za eru Rodžera Mura. Iako je Dozvola za ubistvo, Bond iz 1989. godine, finansijski dobro prošao, ipak se nije mogao meriti sa svojim prethodnicima, a jedan od razloga je bila i slabašna reklamna kampanja u Sjedinjenim Američkim Državama. Novi film iz serije bio je najavljen za 1991. godinu, ali je borba oko autorskih prava udaljila 007 sa velikih ekrana na šest godina.
Nakon pauze, obnovljena i modernizovana serija filmova započinje 1995. sa Zlatnim okom. Pirs Brosnan utelovljuje Bonda sa elegantnom mešavinom marketing cinizma Šonа Konerija i lakrdijaškog samoironizovanja Rodžera Mura.
Džejms Bond je duže vreme neka vrsta zaštitnog znaka i snažno je uticao na celokupni žanr špijunskog filma. Serija filmova Ostin Pauers te parodije kao što su Džoni Ingliš (2003) i Kazino Rojal (1967) su uspele posvete Bondu i njegovom uplivu na popularnu kulturu. Televizijske imitacije bondovskih filmova iz šezdesetih godina kao što su Ja, špijun, Uhvati Smarta, Divlji, Divlji Zapad i Čovek iz U.N.C.L.E. imale su zapažen uspeh. (Fleming je i sam učestvovao u kreiranju lika glavnog junaka U.N.C.L.E., „Napoleona Sola“, koji je dobio ime po liku iz Flemingovog romana Goldfinger, a takođe Flemingova ideja je bila da se glavni lik kasnije serije Devojka iz U.N.C.L.E. zove Ejpril Danser.)
JUNAKOVA BIOGRAFIJA
Džejms Bond je sin Škota Endrua Bonda i Švajcarkinje Monike Delakroa koji nesrećnim slučajem ginu na planinarenju na Egvije Ružu i to kad je Džejms imao 11 godina. Džejms odlazi da živi u Kent sa tetkom Šarmejn Bond. Porodični moto Bondovih, koji će Džejms Bond usvojiti za vreme „Operacije Korona„ u romanu U tajnoj službi Njenog Veličanstva je Orbis non suficit (“Svet nije dovoljan“ na latinskom).
O Bondovom datumu rodjenja postoje različiti podaci; po navodima Džona Pirsona u knjizi Džejms Bond: Autorizovana biografija 007, Bond je rodjen 11. novembra 1920. godine; međutim, ovaj datum nije potvrđen niti u jednom Flemingovom romanu. Na osnovu Bondove čitulje u romanu Samo dvaput se živi, Bond je napustio školu sa 17 godina i pristupio Ministrarstvu odbrane 1941. godine. Ali, ako je Bond 1941. godine imao 17 godina, tada izlazi da je rođen 1924. godine. Fleming navodi da je Bond svoj prvi automobil, Bentli, (pojavljuje se u nekoliko prvih romana и у другом филмуi u drugom filmu "Iz Rusije s ljubavlju"), kupio 1933. godine, što relativizuje obe navedene godine njegovog rođenja; naime, bio bi suviše mlad da kupi automobil da je rođen 1920. ili 1924. godine! Mnogi Flemingovi biografi slažu se u zaključku da Fleming nikada nije ni pomišljao da napiše više od nekoliko romana о Bondu, ali, kako su se romani množili, tako je Fleming bio prisiljen da „uradi reviziju Bondove rane mladosti“ te promenom datuma i godina omogući Bondu da ima odgovarajući broj godina za rad u tajnoj službi. Događaj sa automobilom samo je jedan takav primer. U novom romanu o Bondu (Mladi Bond) izdavačke kuže Ian Fleming Publications, ako je verovati piscu Čarliju Higsonu, Bond je rođen 1920. godine.
Biografi se takođe ne slažu oko mesta Bondovog rođenja. Po Pirsonu, Bond je rođen blizu Esena u Nemačkoj; međutim, Čarli Higsonu romanu SilverFin navodi da je Bond rođen u Švajcarskoj.
U dobi od 12 godina Bond počinje pohađati itonski koledž, ali biva izbačen nakon dva semestra kada se saznalo za njegov sukob sa sobnim kolegom. U Flemingovoj pripoveci „Samo za tvoje oči“ Bond navodi da je nevinost izgubio sa 16 godina pri prvoj poseti Parizu. Ovaj značajan događaj iz Bondovog života navodi se i u romanu Slomljena čeljust Džona Gardnera. Nakon Itona, Bond je duže vreme pohađaо prestižni Fetes koledž u Edinburgu u Škotskoj. U romanu Oktopusi, Fleming piše da je Bond kratko vreme pohađao i đenovski univerzitet. Pažljivi čitaoci su primetili da je Bond pohađao iste škole kao i Fleming (osim Fetesa).
Godine 1941. Bond stupa u rezervni sastav Kraljevske mornarice pri čemu se predstavio starijim nego što jest da bi uopšte bio primljen. Iz Drugog svetskog rata izlazi sa činom komandira, a zatim pristupa službi MI6. U romanima koje je pisao 80-ih i 90-ih pisac Džon Gardner unapređuje Bonda u čin kapetana ali njegov naslednik, Rajmond Bendon, bez objašnjena vraća Bondu čin komandira.
Džejms Bond je oženjen i u romanu i u filmu s naslovom U tajnoj službi Njenog Veličanstva ali njegovu nevestu, Terezu di Vičenco (Trejsi) na sam dan venčanja ubija njihov arhineprijatelj Ernst Stavro Blofild; posledice tog događaja su vidljive kroz koliko sledećih godina. Naime, odmah u sledećem romanu "Samo dvaput se živi" Bond mora pustovati do Japana da bi se osvetio Blofildu dok se filmski Bond u Dijamanti su večni ne uspeva u potpunosti osvetiti Blofildu.
Bond je imao jedno dete i to sa Kisi Suzuki u Samo dvaput živi ali je zа postojanje deteta saznaо mnogo kasnije pošto mu Kisi na rastanku (Bond je hitno morao da otputuje za Rusiju) ne saopštava ništa o svojoj trudnoći. Svi ovi događaji opisani su u romanu "Čovek sa zlatnim pištoljem". Za postojanje svog sina Džejmsa Suzukija Bond saznaje u pripoveci Rajmonda Bensona „Govorkanja iz prošlosti“.
Ijan Fleming često je puta navodio fizičku sličnost Džejmsa Bonda sa pevačem Hougijem Karmajklom; većina kritičara se slaže da je glumac Timoti Dalton (koji je kasnih 80-ih dva puta glumio Bonda) najsličniji Flemingovoj zamisli Bondovog izgleda. Bondov fizički izgled do kraja je definisan u Flemingovim romanima (naročito "Iz Rusije s ljubavlju"): vertikalni ožiljak dužine sedam centimetara na njegovom levom obrazu (izostavljen u filmskim verzijama), plavosive oči, „okrutna“ usta, kratka crna kosa, čuperak koji pada na čelo (i koji s vremenom posedi u romanima Džona Gardnera) i (nakon Kaziono Rojala) jedva primetan ožiljak u obliku ruskog ćiriličnog slova „Š“ na nadlanici (koji su urezali SMERSH-ovi agenti).
I u literarnoј i u filmskoj verzijui Bond se slično ponaša u obavljanju svog posla. Iako sa dozvolom za ubijanje, Bond nije voleо ubijanje mada njegove cinične šale i usputne opaske nakon ubistva navode na suprotan zaključak. U Pirsonovoj knjizi navodi se da je Bond prvi put ubio čoveka još kao tinejdžer. Na početku romana "Goldfinger" Bonda progoni sećanje nа minornog meksičkog kriminalca kojeg on nekoliko dana ranije zadavi golim rukama. U filmu "Zlatno oko" postoje diskretni nagoveštaji da Bond ipak nije hladnokrvni ubica, a u Svet nije dovoljan izjavljuje da je hladnokrvno ubistvo prljava rabota. Ipak, iako Bond ubija samo u krajnjoj nuždi, u filmovima počini dela koja bi u drugim okolnostima bila proglašena ubistvima (u filmu "Doktor No" puca u leđa profesoru Dentu; ubija nenaoružanu Elektru King u Svet није довољанnije dovoljan). Literarni Bond retko koristi ovlašćenje da ubije; u nekim Flemingovim romanima Bond ne počini nijedno ubistvo.
Filmski Bond poznat je po svojoj sklonosti da pije votku martini i to „promućkan, ne promešan.“ Literarni Bond preferira votku martini ali takođe pije i džin martini, a u romanu Kazino Rojal naručuje martini sa votkom i džinom! Bond je taj koktel nazvao „Vesper martini“ po svojoj tadašnjoj ljubavnici Vesper Lind. U romanima 007 uvek poručuje martini sa tankom kriškom limuna (izgleda da je Fleming odetio da konobari stavljaju masline u martini samo da bi zakidali mušterije sipajući manje pića) dok na filmu ovu Bondovu naviku srećemo samo u Doktoru No. U stvarnosti, u martini barovima se „promućkan, ne promešan“ martini naziva „martini Džejms Bond.“ U romanima posle Kazino Rojala Bond pije i razna druga pića.
Starost glavnog junaka značajno se razlikuje u literarnoj i bioskopskoj verziji. U Flemingovom romanu Operacija Svemir agent 007 bi trebalo da se penzioniše u dobi od 45 godina, dok u mnogim filmskim verzijama srećemo znatno starijeg Bonda. Uzevši u obzir korigovanu godinu rođenja (u rasponu od 1920. do 1924.) Bond bi trebao u penziju 1964. (kada umire Fleming) i 1969. (posle knjige Pukovnik San' 1968). Pirson u Bondovoj biografiji sugeriše da je Bond i nakon penzionisanja nastavio raditi za MI6 kao specijalni agent i u 70-im. U romanima Džona Gardnera Džejms Bond je mlađi nego u Flemingovoj verziji tako da ostaje u aktivnoj službi i tokom 80-ih i 90-ih godina, a nije mnogo stariji od 50 godina. U verziji Rajmonda Bensona, Bondova starost odgovara starosti Pirsa Brosnana, glumca koji tumači njegov lik, što implicira da je Bond rođen 50-ih гgodina prošlog veka.
Filmski Bond (koji se pojavio 1962. godine) jedno vreme bio je angažovan u MI6. U Doktoru Nou, kada neradо zamenjuje slabašnu automatsku beretu kalibra 0.25 sa valterom 7.65 mm, agent 007 negoduje govoreći M-u da beretu koristi već deset godina, što sugeriše da najmanje toliko godina radi kao tajni agent. U filmu Doktor No, Bond se upravo vratio sa šestomesečnog boravka u bolnici u kojoj je dospeo kada mu je na prethodnom zadatku bereta zakazala.
U filmu "Samo dvaput se živi" Bond ima diplomu iz orijentalnih jezika sa kembričkog univerziteta; međutim, to je u suprotnosti sa podacima iz romana i iz filma "Sutra ne umire nikad" gde Bond nije u stanju da se služi računarskom tastaturom na kineskom jeziku. Rajmond Benson u romanu Sutra ne umire nikad (adaptaciji scenarija) sugeriše da je Bond lagao gospođici Manipeni u prošlom filmu u vezi njegovog znanja jezika. U filmu "Svet nije dovoljan" on tečno govori ruski, tvrdeći da ga je studirao na Oksfordu. I u ostalim filmovima možemo sresti Bonda kako govori razne strane jezike.
Fleming u svojim knjigama nagoveštava da je izvesni tajni agent za vreme antisovjetskog ustanka 1956. godine bio ubačen u Mađarsku da bi obučavao pobunjenike, iako je poraz pobunjenika već bio izvestan. Fleming u svojim knjigama tvrdi da je taj agent bio upravo Džejms Bond.
MUZIKA
Slavnu muzičku temu „Džejms Bond“ komponovao je Monti Norman, a izvodi je orkestar Džona Barija. Tema se prvi put čuje u prvom oficijalnom Bondu iz 1962. godine Doktor No iako je autorstvo nad kompozicijom predmet dugogodišnjih sporenja. Bari је komponovao muziku za jedanaest filmova o Bondu (uključujući i njegov nepotpisan doprinos u Doktoru Nou), a u nekoliko filmova potpisan je i kao autor teme „007“ (koja je korišćena kao alternativna muzička podloga u nekoliko filmova) te kao autor popularne orkestralne kompozicijе „U tajnoj službi Njenog Veličanstva“. Obe su kompozicije (i „The James Bond Theme“ i „U tajnoj službi Njenog Veličanstva“) kasnije obrađivali mnogi popularni umetnici kao što su Mobi, Pol Oukenfold i grupa Propelerheds.
Barija je nasledio Dejvid Arnold, a na špici filmova pojavljivala su se i takva kompozitorska i producentska imena kao što su Džordž Martin, Bil Konti, Majkl Kejmen, Marvin Hamliš i Erik Sera. Arnold je dosad komponovao muziku za tri filma o Bondu, a najavljeno je da će komponovati i za sledeći film, Kazino Rojal.
U tajnoj službi Njenog Veličanstva jedini je film o Bondu u kojem dominira jedna instrumentalna kompozicija. Glavna muzička tema u filmu Doktor No je već pominjana „James Bond Theme“ iako uvodna špica započinje nepotpisanim bongo-interludijem, а završava se obradom pesme „Tri slepa miša“ koju u filmu interpretira grupa „Kingston Kalipso“. Film "Iz Rusije s ljubavlju" takođe započinje instrumentalnom obradom naslovne teme (koja kasnije prelazi u James Bond Theme) ali vokalna se verzija u interpretaciji Mata Monroa dva puta pojavljuje u filmu, uključujući i odjavnu špicu; ova pesma se smatra glavnom muzičkom temom iako je nema na uvodnoj špici filma.
Skraćena verzija The James Bond Theme uvek se čuje na početku filma, ali se često koristi i u samom filmu, naročito u akcionim scenama. Na primer, u pomalo nadrealnoj sceni iz Oktopusija, indijski krotitelj zmija na svojoj fruli svira Bondu tu temu, pri čemu Bond jednom usputnom opaskom sugeriše da mu je ta pesma poznata.
Glavnu muzičku temu filma za vreme najavne špice uglavnom izvode popularni pevači tog vremena. Najviše ih je otpevala Širli Besi - čak tri, a ostala poznata imena su Tina Tarner, Djuran Djuran, Tom Džons, Pol Makartni, Nensi Sinatra, Karli Sajmon, Gledis Najt, А-hа, Šeril Krou, Šina Iston, Garbidž i Madona.